U fokusu - Srbija

Menja se Zakon o zaštiti potrošača

One se odnose na nove trendove na tržištu, posebno na marketing na internetu. Ovo bi, kako saznajemo u Sektoru za zaštitu potrošača Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, trebalo da dovede do bolje informisanosti potrošača o njihovim pravima, strože kažnjavanje trgovaca, veću pravnu sigurnost prilikom zaključenja ugovora o isporuci digitalnog sadržaja i digitalnih usluga. Praktično posmatrano, tri nove direktive se odnose na kupovinu preko interneta, transparentnost prilikom određivanja cena, prava kupaca tokom korišćenja besplatnih onlajn usluga. U potrošačkim organizacijama kažu da je pitanje koliko će to krajnji potrošači osetiti u praksi, budući da je većina odredbi u Zakonu o zaštiti potrošača identična kao u EU, ali naši građani ipak ne uživaju u istim pravima, jer se zakon sporo sprovodi u praksi. Višnja Rakić, pomoćnik ministra trgovine za potrošače, kaže da se jedna od direktiva odnosi na ugovore zaključene u i van poslovnih prostorija (npr. u potrošačevom domu) ili na daljinu (npr. na internetu).

– Ovom direktivom propisuju se dodatni zahtevi u pogledu informisanja za pružaoce internet usluga. Takođe, propisane su rigoroznije sankcije za trgovca i to, predviđena je mogućnost izricanja novčanih kazni u iznosu od najmanje četiri odsto godišnjeg prometa trgovca ili do dva miliona evra ako informacije o godišnjem prometu trgovca nisu dostupne – objašnjava Rakić. Direktiva koja se odnosi na o ugovore o kupoprodaji robe trebalo bi da, pre svega, reguliše subjektivne i objektivne kriterijume koji moraju biti zadovoljeni da bi se roba smatrala saobraznom. Cilj ove direktive je da obezbedi pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, da precizira odredbe koje se odnose na usklađenost robe sa ugovorom (saobraznost), na pravne lekove u slučaju nesaobraznosti robe sa ugovorom, na načine ostvarivanja potrošačkih prava i na garanciju.

– I treća direktiva se bavi određenim aspektima ugovora o isporuci digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, odnosno ugovorima u kojima trgovac isporučuje potrošaču digitalni sadržaj ili digitalne usluge, a potrošač plaća ili se obavezuje da će da plati predviđenu cenu. Digitalni sadržaj uključuje računarske programe i mobilne aplikacije, kao i video-sadržaje i zvučne datoteke u digitalnom obliku. Digitalne usluge uključuju računarske usluge i društvene medije – ističe Višnja Rakić. Kako objašnjava, predviđena je odgovornost trgovca za svaku neisporuku digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, za neusklađenost digitalnog sadržaja ili digitalne usluge koje postoje u trenutku isporuke i koja postane očigledna u roku od dve godine od zaključenja ugovora.